Ах, тај Париз - име које сви разумеју

Аутор текста: Предраг Дамјановић, Key Account Manager, Air Serbia

Шта је то што сваке године привуче скоро 50 милиона туриста у "град светлости", Хемингвејев "покретни празник" или Ремарков "једини град на свету у коме се можете изврсно провести, а да притом ништа не радите". У чему је тајна, ако је уопште има?

Тајне нема - то је јединствен град на свету у који треба доћи на крају свих других путовања јер после те посете, макар и кратке, све што се види на неком другом месту не може да се пореди са Паризом. У њега долазе туристи из свих земаља наше планете као и Французи из провинције, да посете град-музеј који пажљиво чува и одржава своје знаменитости и легенде, или да седну и уживају на једној од тераса париских кафића и уз чашу белог вина гледају народ који пролази. У њега долазе разни уметници по инспирацију под ноћним светлима и пословни људи који уз састанке користе све чари града да уједно и уживају…

Париз је град у коме посебно може да се ужива ако се у њему не ради, створен је за туристе, за радознале, за оне жедне уметности, догађања, па чак и ленчарења. Французи се поносе својим језиком, химном, историјом, заставом и главним градом, улажу много у одржавање знаменитости, пажљиво чувају оно што су њихови суграђани вековима градили ("живот није почео са нама"), обнављају фасаде (забрањено је постављање клима уређаја на фасаду), уређују пасаже у стилу века када су направљени, нове грађевине стилски морају да буду усклађене са старом архитектуром и да не прелазе 5 спратова, поново калдрмишу пешачке зоне, па чак и враћају старе канделабре на улице. Овај град многи називају «град – музеј» јер су Парижани и од најмањег повода направили туристичку атракцију, као што су табле на зградама где су некада живеле или кратко боравиле познате личности.

Да би се што више видело у Паризу, најбољи савет је да се обилази пешице и коришћењем врло добро организованог превоза метроом, трамвајима, аутобусима. Једино на тај начин се, поред најпознатијих знаменитости (музеји, цркве итд.), могу видети и нека места која нису описана у туристичким водичима (пасажи око Опере или Великих булевара) и, што је најважније, осетити дух и амбијент овог града.

Лаганом шетњом низ/уз реку Сену на чијем су острву Сите (Cite) Римљани основали будући Париз видећете "срце града" са катедралом Нотр Дам (којој је недавно изгорео кров), Палатом правде (Palais de Justice), чудесни витражи Свете капеле (Sainte-Chapelle), затвор Консјержери (Conciergerie) са последњом гиљотином којом су извршаване смртне казне у Француској до 1981. године. Преко пута острва Сите простире се Латинска четврт препуна туриста и малих ресторана, са фонтаном Сен Мишел (Saint-Michel), ту су Арена и Музеј Клини (Cluny), те мало више универзитет Сорбона (La Sorbonne) основан у 13. веку, Пантеон у коме почивају великани Француске (Зола, Русо, Мирабо, П.М. Кири ...) и оаза зеленила, Луксембуршки парк (Jardin du Luxembourg). Повратком према реци спуштамо се поред позоришта Одеон у четврт Сен Жермен (Saint-Germain), некадашњи центар уметника и њихових омиљених кафана Lipp, Café de Flore, Les Deux Magots, на тргу преко пута најстарије цркве у Паризу из 11. века (Église Saint-Germain), пролазимо поред Ликовне академије (École nationale supérieure des beaux-arts) и излазимо на леву обалу Сене где нас дочекује један од најлепших музеја на свету Musee d’Orsay, претворен од некадашње железничке станице у рај импресиониста.

Наставак шетње нас води поред Бурбонске палате (Скупштине) где се морамо одлучити да ли да наставимо левом обалом до Ајфелове куле (La Tour de Eiffel) и посетимо комплекс Les Invalides, са војним музејем, црквом св. Луја, Наполеоновим гробом (Dome) и антрополшким музејем Бранли (Branly) или да пређемо на десну обалу где нас очекују трг Конкорд (Place de la Concorde), парк Тиљерије (Jardin des Tuileries) и највећи музеј на свету, Лувр (Louvre). За посету Лувру ипак треба одвојити цео дан уз препоруку да се карте купе унапред преко интернета да би се избегло чекање у реду од неколико сати.

Од трга Конкорд простире се 2 км дуга "најлепша авенија на свету" - Јелисејска поља (Avenue des Champs-Élysées) и води до Наполеонове Тријумфалне капије (Arc de Triomphe) коју називају "звезда" јер се 12 авенија сусрећу у центру у коме је гроб незнаног јунака и где се свако вече у 18.30 часова пали вечна ватра. Одатле се пешице за 10 минута авенијом Клебер (Avenue Kléber) долази до трга Трокадеро (Trocadéro), са палатом Шајо (Palais de Chaillot) са чије терасе се отвара предиван поглед на фонтане у парку, Ајфелову кулу, Марсова поља (Champ de Mars) и војну школу.

На десној обали је кварт Опере, са старом Опером Гарније (Opéra Garnier), тргом Вандом (Vendôme) и хотелом Ритз, Краљевском палатом (Palais-Royal), позориштем Comédie-Française, затим квартом Мадлен (Madeleine) са црквом у античком стилу и чувеном салом Olympia, и за куповину неизоставним робним кућама Galeries Lafayette и Printemps.

Мора се отићи у кварт Маре (Marais), некада најсиромашнији плављени део Париза, да би се видео Трг Вогеза (Vosges), данас један од најскупљих делова града за становање, музеј Виктора Игоа, Архив Француске, Пикасов музеј и, наравно, трг Бастиља (Bastille) са новом Опером.

Остаје много тога да се види, брдо Монмартр (Montmartre) са базиликом Свето срце (Sacre-Cœur) и сликарским тргом Тертр (Place du Tertre), кварт Пигал (Pigalle), кабаре Мулен руж (Moulin Rouge), кула Монпарнас (Montparnasse), фондација Картије (Cartier), некадашње сликарске кафане Ротонда (la Rotonde), Купола (La Coupole), Селект (Le Select) и Дом (Le Dôme), те десетине малих позоришта и биоскопа уз неизоставне кафее и ресторане са терасама и уличним свирачима. Да не заборавимо неке занимљивости које могу привући пажњу, као што су организоване посете катакомбама или градској канализацији, пасажи и галерије између авенија, бувље пијаце, букинисти на обали Сене, пијаца цвећа и животиња, хиподроми или неизоставни турстички "бродови мушице" (Bateaux Mouches) на реци Сени. За обиласке града су на располагању и туристички аутобуси, бицикли и скутери, па чак и летење балоном.

За знатижељне у Паризу се налази и београдска улица (Rue de Belgrade) и авенија Краља Петра I (Avenue Pierre 1er de Serbie) и споменик краљу Александру, убијеном 1934. год.у Марсеју.

Париз је град високе моде који сваке године у пролеће и јесен на гламорузним ревијама поставља нове трендове за следећу годину. Истовремено је град са највећим бројем конгреса, семинара и сајмова на свету, а 2024. године ће се у њему одржати Олимпијске игре.

Туристи журе да виде што више за кратко време а понуда је огромна. Задовољавају се тзв. "туристичким менијима" (говеђа шницла са помфритом и пивом) или сендвичем од пола бегета са шунком и сиром (jambon-beurre) који једу успут, "с ногу". Али доћи у Париз и на некој од тераса кафеа у паузи разгледања не пробати кроасан (croissant) за доручак, крок м’сје или крок мадам (croque monsieur или croquet-madame) топли сендвич са шунком и сиром - разлика је што овај други има и јаје, са зеленом салатом или помфритом, палачинке (crepes) које се праве са пивом како би биле порозне, са свим могућим сланим и слатким прилозима, и још понешто од 300 врста сирева и нешто мање сухомеснатих кобасица и паштета на дрвеној дасци, уз бело вино из Бургоње, розе из Провансе, црвено вино из Бордоа или Лоаре, то је као да нисте ни били у Паризу. Најбоље је ручати у ресторанима типа brasserie, чије кухиње и кувари раде цео дан и обавезно имају у понуди 2-3 дневна јела (plat du jour) која се спремају тог дана па су сигурно свежа. Наравно, Париз нуди и рафиниране гурманске ресторане чији су кувари високо оцењени у Мишелиновом водичу, где се служе чувени француски специјалитети са посебним сосовима за месо, рибу, поврће и плодове мора али где је препоручљиво да се пре уласка провере цене истакнуте испред ресторана, да не би било изненађења кад келнер донесе рачун. Париз је туристички град и није тешко пронаћи ресторан из било ког дела света, па избор често није лак. Можда није лоше упамтити савет једног познатог критичара ресторана који је рекао да "треба избегавати ресторане који имају велике јеловнике са много понуђених јела, јер су то они који користе микро пећнице и готова, замрзнута јела". И не заборавите да из Париза понесете за себе и своје најближе по 2-3 макарона (macarons) из пекаре Ladurée, да се засладите док се присећате Париза по повратку кући.