Гуангџоу - шта посетити у граду традиције и будућности

Ауторка текста: Мирјана Влаисављевић, Air Serbia

Ер Србија од 30. септембра 2024. године лети директно између Београда и града Гуангџоу у Народној Републици Кини. Тај, по броју становника, трећи по величини град у Кини тренутно је дом за нешто више од 18 милиона људи. О Гуангџоу много тога можете сазнати гуглањем, али оно најважније сазнаћете тек када у том граду проведете неколико дана. Имали смо прилику да једну недељу проведемо у јужном делу Кине. Тих седам дана пружили су нам незаборавно искуство и научили нас да у Кини можете да се осећате као код куће и да видите много тога, али је веома важно да се унапред добро информишете и све детаљно испланирате.

Наша припрема започела је још у Београду. Истражили смо главне туристичке тачке, обележили у гугл мапама оно што желимо да обиђемо и скинули алтернативне мапе за сваки случај. Инсталирали смо Alipay апликацију, додали у њу платне картице, унели податке из пасоша и купили возне карте до свих градова јужне Кине које смо планирали да посетимо.

Из Београда смо кренули једног понедељка, 20 минута иза поноћи летом JU988. После једанаест сати, стигли смо на међународни аеродром Guangzhou Baiyun. Иако велики, аеродром је био лак за сналажење, баш као и сама процедура уласка у земљу. Грађанима Србије није потребна виза за Кину, али смо у авиону од посаде добили формулар који је требало попунити и предати граничној полицији уз пасош.

У Гуангџоу смо стигли око 19 часова по локалном времену и наша је одлука била од аеродрома до хотела идемо таксијем који смо лако пронашли испред аеродромске зграде. Да бисте се споразумели са таксистима који најчешће не знају енглески језик добро је да код себе имате тачну адресу хотела на кинеском. Како је наш хотел био у једној од централних области Гуангџоуа, у тим раним вечерњим сатима до њега нам је требало око 30 минута вожње колима. 

У упознавање града кренули смо сутрадан и то од парка Cultural. Одатле, након десетак минута лагане шетње, стижемо у пешачку зону Shangxiajiu Commercial. Шта је Кнез Михајлова у Београду, то је ова улица у Гуангџоу. Чувени интернационални ресторани ту су тик уз тезге са традиционалним кинеским јелима, а продавнице светски познатих брендова преплићу се са радњама мешовите робе непознатих произвођача. Свега има и за свачији џеп. Снагом воље одолели смо налету боја и мириса и наставили шетњу ка старом образовном храму који носи име Chen Clan Ancestral Hall. На нашу жалост храм је у тренутку када смо дошли био затворен за улаз, али нас је његова спољашњост очарала.

Пут нас даље води ка делу града Liwan, који краси фантастични Ли Wan Ху парк. Традиционални кинески амбијент и језера препуна процветалих локвања чине парк тачком на коју желите да се вратите сваког дана. Искористили смо прилику да посетимо и Liwan музеј и тако осетили дух Гуангџоуа из неких прошлих времена.

Вече нас је затекло испред куће Бруса Лија. Кварт у коме се кућа налази изузетно је жив и препун занимљивости којих нема на гугл мапи, што је заиста велика штета јер се лако може десити да их пропустите, а незаборавне су. Ту је и Тик-Ток атракција, мост осветљен тако да одразом у води осликава полумесец. Магично место које врви од туриста. Сви они желе да за себе украду бар један тренутак уз мост и забележе фотографију за успомену. И ми смо. 

Бити у Гуангџоу, а не посетити бар неки од бројних храмова била би велика штета. Ми смо се определили за два храма смештена у Yuexiu кварту. Свесни да Six Banyan храм ради до 17 часова најпре смо се тамо упутили. Нисмо погрешили, јер то свето место код посетилаца буди потребу да се бар на тренутак умире. Слично је и са храмом Dafo Sushige, који је парадоксално окружен великим бројем тржних центара и светлећих реклама. Отворен од 17 часова, Dafo Sushige храм пружа прилику да се на кратко склоните из ужурбане вреве вишемилионског града и упознате са неком од будистичких пракси које се ту спроводе. Ако сте волели Мулан, волећете и Дафо храм и надаћете се, баш као и ми, да ће неки од змајева са крова баш ту пред вама оживети и претворити се у чувеног МуШуа. Нисмо били те среће, али немојте допустити да вас наше искуство обесхрабри. 

Вече у Гуангџоу је најбоље провести на тргу Huacheng. Иако је цео трг окружен високим небодерима, са њега се пружа фантастични поглед на Canton торањ. Имамо стотине фотографија, али ни једна не може тако верно да пренесе магију коју смо на лицу места доживели. Игра светала стратешки позиционираних дуж пар стотина метара дугог трга учинила је то место посебним. Видели смо га и по дану, али нам је ноћна верзија срцу далеко дража.

На Canton торањ попели смо се једног облачног јутра, али нам то није покварило утисак. Са 460 метара висине посматрали смо Гуангџоу као на длану. Посебан доживљај била је вожња „лоптицама“ по рубу зграде. Кад крочите у лоптицу чини вам се да сте на крову света и да руком можете дохватити авионе који непрекидно надлећу град. Чак и они који се боје висине кажу да је то био незабораван доживљај који би поново радо искусили. 

Пред крај нашег боравка у Гуангџоу посетили смо острво Shamian, смештено у срцу града. Да нема чувених црвених кинеских лампиона окачених по дрвећу и музичара аматера који свакодневно уживо изводе традиционалну музику готово да не бисте знали да сте у Кини.  Shamian архитектуром одскаче од остатка града и у највећој мери личи на Европу. Тај чудесан спој различитости чини острво једном од „must see“ тачака у Гуангџоу.

Како бисмо вам оставили простора за истраживање Гуангџоуа, овде ћемо ставити тачку. Намера овог путописа је да вас мотивише да и сами кренете пут града на Бисерној реци. Разлога за то је тачно толико колико и становника Гуангџоуа, а три додатна разлога (уколико су додатни разлози уопште потребни) зову се Хонг Конг, Шенжен и Макао и налазе се на око стотину километара удаљености, односно мало више од сат времена вожње удобним брзим возовима.

Срећан пут!