Ah, taj Pariz - ime koje svi razumeju

Ah, taj Pariz - ime koje svi razumeju

Šta je to što svake godine privuče skoro 50 miliona turista u "grad svetlosti", Hemingvejev "pokretni praznik" ili Remarkov "jedini grad na svetu u kome se možete izvrsno provesti, a da pritom ništa ne radite". U čemu je tajna, ako je uopšte ima?

Ah, taj Pariz

Tajne nema - to je jedinstven grad na svetu u koji treba doći na kraju svih drugih putovanja jer posle te posete, makar i kratke, sve što se vidi na nekom drugom mestu ne može da se poredi sa Parizom. U njega dolaze turisti iz svih zemalja naše planete kao i Francuzi iz provincije, da posete grad-muzej koji pažljivo čuva i održava svoje znamenitosti i legende, ili da sednu i uživaju na jednoj od terasa pariskih kafića i uz čašu belog vina gledaju narod koji prolazi. U njega dolaze razni umetnici po inspiraciju pod noćnim svetlima i poslovni ljudi koji uz sastanke koriste sve čari grada da ujedno i uživaju…

Pariz je grad u kome posebno može da se uživa ako se u njemu ne radi, stvoren je za turiste, za radoznale, za one žedne umetnosti, događanja, pa čak i lenčarenja. Francuzi se ponose svojim jezikom, himnom, istorijom, zastavom i glavnim gradom, ulažu mnogo u održavanje znamenitosti, pažljivo čuvaju ono što su njihovi sugrađani vekovima gradili ("život nije počeo sa nama"), obnavljaju fasade (zabranjeno je postavljanje klima uređaja na fasadu), uređuju pasaže u stilu veka kada su napravljeni, nove građevine stilski moraju da budu usklađene sa starom arhitekturom i da ne prelaze 5 spratova, ponovo kaldrmišu pešačke zone, pa čak i vraćaju stare kandelabre na ulice. Ovaj grad mnogi nazivaju "grad – muzej" jer su Parižani i od najmanjeg povoda napravili turističku atrakciju, kao što su table na zgradama gde su nekada živele ili kratko boravile poznate ličnosti.

Da bi se što više videlo u Parizu, najbolji savet je da se obilazi pešice i korišćenjem vrlo dobro organizovanog prevoza metroom, tramvajima, autobusima. Jedino na taj način se, pored najpoznatijih znamenitosti (muzeji, crkve itd.), mogu videti i neka mesta koja nisu opisana u turističkim vodičima (pasaži oko Opere ili Velikih bulevara) i, što je najvažnije, osetiti duh i ambijent ovog grada.

Ah, taj Pariz

Laganom šetnjom niz/uz reku Senu na čijem su ostrvu Site (Cite) Rimljani osnovali budući Pariz videćete "srce grada" sa katedralom Notr Dam (kojoj je nedavno izgoreo krov), Palatom pravde (Palais de Justice), čudesni vitraži Svete kapele (Sainte-Chapelle), zatvor Konsjeržeri (Conciergerie) sa poslednjom giljotinom kojom su izvršavane smrtne kazne u Francuskoj do 1981. godine. Preko puta ostrva Site prostire se Latinska četvrt prepuna turista i malih restorana, sa fontanom Sen Mišel (Saint-Michel), tu su Arena i Muzej Klini (Cluny), te malo više univerzitet Sorbona (La Sorbonne) osnovan u 13. veku, Panteon u kome počivaju velikani Francuske (Zola, Ruso, Mirabo, P.M. Kiri ...) i oaza zelenila, Luksemburški park (Jardin du Luxembourg). Povratkom prema reci spuštamo se pored pozorišta Odeon u četvrt Sen Žermen (Saint-Germain), nekadašnji centar umetnika i njihovih omiljenih kafana Lipp, Café de Flore, Les Deux Magots, na trgu preko puta najstarije crkve u Parizu iz 11. veka (Église Saint-Germain), prolazimo pored Likovne akademije (École nationale supérieure des beaux-arts) i izlazimo na levu obalu Sene gde nas dočekuje jedan od najlepših muzeja na svetu Musee d’Orsay, pretvoren od nekadašnje železničke stanice u raj impresionista.

Ah, taj Pariz

Nastavak šetnje nas vodi pored Burbonske palate (Skupštine) gde se moramo odlučiti da li da nastavimo levom obalom do Ajfelove kule (La Tour de Eiffel) i posetimo kompleks Les Invalides, sa vojnim muzejem, crkvom sv. Luja, Napoleonovim grobom (Dome) i antropolškim muzejem Branli (Branly) ili da pređemo na desnu obalu gde nas očekuju trg Konkord (Place de la Concorde), park Tiljerije (Jardin des Tuileries) i najveći muzej na svetu, Luvr (Louvre). Za posetu Luvru ipak treba odvojiti ceo dan uz preporuku da se karte kupe unapred preko interneta da bi se izbeglo čekanje u redu od nekoliko sati.

Od trga Konkord prostire se 2 km duga "najlepša avenija na svetu" - Jelisejska polja (Avenue des Champs-Élysées) i vodi do Napoleonove Trijumfalne kapije (Arc de Triomphe) koju nazivaju"zvezda" jer se 12 avenija susreću u centru u kome je grob neznanog junaka i gde se svako veče u 18.30 časova pali večna vatra. Odatle se pešice za 10 minuta avenijom Kleber (Avenue Kléber) dolazi do trga Trokadero (Trocadéro), sa palatom Šajo (Palais de Chaillot) sa čije terase se otvara predivan pogled na fontane u parku, Ajfelovu kulu, Marsova polja (Champ de Mars) i vojnu školu.

Na desnoj obali je kvart Opere, sa starom Operom Garnije (Opéra Garnier), trgom Vandom (Vendôme) i hotelom Ritz, Kraljevskom palatom (Palais-Royal), pozorištem Comédie-Française, zatim kvartom Madlen (Madeleine) sa crkvom u antičkom stilu i čuvenom salom Olympia, i za kupovinu neizostavnim robnim kućama Galeries Lafayette i Printemps.

Mora se otići u kvart Mare (Marais), nekada najsiromašniji plavljeni deo Pariza, da bi se video Trg Vogeza (Vosges), danas jedan od najskupljih delova grada za stanovanje, muzej Viktora Igoa, Arhiv Francuske, Pikasov muzej i, naravno, trg Bastilja (Bastille) sa novom Operom.

Ostaje mnogo toga da se vidi, brdo Monmartr (Montmartre) sa bazilikom Sveto srce (Sacre-Cœur) i slikarskim trgom Tertr (Place du Tertre), kvart Pigal (Pigalle), kabare Mulen ruž (Moulin Rouge), kula Monparnas (Montparnasse), fondacija Kartije (Cartier), nekadašnje slikarske kafane Rotonda (la Rotonde), Kupola (La Coupole), Selekt (Le Select) i Dom (Le Dôme), te desetine malih pozorišta i bioskopa uz neizostavne kafee i restorane sa terasama i uličnim sviračima. Da ne zaboravimo neke zanimljivosti koje mogu privući pažnju, kao što su organizovane posete katakombama ili gradskoj kanalizaciji, pasaži i galerije između avenija, buvlje pijace, bukinisti na obali Sene, pijaca cveća i životinja, hipodromi ili neizostavni turstički "brodovi mušice" (Bateaux Mouches) na reci Seni. Za obilaske grada su na raspolaganju i turistički autobusi, bicikli i skuteri, pa čak i letenje balonom.

Za znatiželjne u Parizu se nalazi i beogradska ulica (Rue de Belgrade) i avenija Kralja Petra I (Avenue Pierre 1er de Serbie) i spomenik kralju Aleksandru, ubijenom 1934. god.u Marseju.

Pariz je grad visoke mode koji svake godine u proleće i jesen na glamoruznim revijama postavlja nove trendove za sledeću godinu. Istovremeno je grad sa najvećim brojem kongresa, seminara i sajmova na svetu, a 2024. godine će se u njemu održati Olimpijske igre.

Ah, taj Pariz

Turisti žure da vide što više za kratko vreme a ponuda je ogromna. Zadovoljavaju se tzv. "turističkim menijima" (goveđa šnicla sa pomfritom i pivom) ili sendvičem od pola begeta sa šunkom i sirom (jambon-beurre) koji jedu usput, "s nogu". Ali doći u Pariz i na nekoj od terasa kafea u pauzi razgledanja ne probati kroasan (croissant) za doručak, krok m’sje ili krok madam (croque monsieur ili croquet-madame) topli sendvič sa šunkom i sirom - razlika je što ovaj drugi ima i jaje, sa zelenom salatom ili pomfritom, palačinke (crepes) koje se prave sa pivom kako bi bile porozne, sa svim mogućim slanim i slatkim prilozima, i još ponešto od 300 vrsta sireva i nešto manje suhomesnatih kobasica i pašteta na drvenoj dasci, uz belo vino iz Burgonje, roze iz Provanse, crveno vino iz Bordoa ili Loare, to je kao da niste ni bili u Parizu. Najbolje je ručati u restoranima tipa brasserie, čije kuhinje i kuvari rade ceo dan i obavezno imaju u ponudi 2-3 dnevna jela (plat du jour) koja se spremaju tog dana pa su sigurno sveža. Naravno, Pariz nudi i rafinirane gurmanske restorane čiji su kuvari visoko ocenjeni u Mišelinovom vodiču, gde se služe čuveni francuski specijaliteti sa posebnim sosovima za meso, ribu, povrće i plodove mora ali gde je preporučljivo da se pre ulaska provere cene istaknute ispred restorana, da ne bi bilo iznenađenja kad kelner donese račun. Pariz je turistički grad i nije teško pronaći restoran iz bilo kog dela sveta, pa izbor često nije lak. Možda nije loše upamtiti savet jednog poznatog kritičara restorana koji je rekao da "treba izbegavati restorane koji imaju velike jelovnike sa mnogo ponuđenih jela, jer su to oni koji koriste mikro pećnice i gotova, zamrznuta jela". I ne zaboravite da iz Pariza ponesete za sebe i svoje najbliže po 2-3 makarona (macarons) iz pekare Ladurée, da se zasladite dok se prisećate Pariza po povratku kući.

Pariz je na samo 2 sata leta od Beograda. Čeka vas da se upoznate i obećava da ćete sigurno biti bogatiji. U duši.

Autor: Predrag Damjanović, Key Account Manager, Air Serbia