Наша прича

Оснивање, раст и престанак рада Аеропута

1927

У јуну је основано Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут. Национални авио-превозник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевине Југославије, Аеропут је био међу првим цивилним авио-компанијама - 10. у Европи и 21. у свету.

1928

Успостављена је редовна авио-линија између Београда и Загреба.

1936

Први пут полеће аеро такси MMS-3, јединствена летелица коју је произвео Аеропут.

1938

Аеропут организује Прву међународну ваздухопловну изложбу на Београдском сајму у оквиру које учествују Чехословачка, Енглеска, Француска, Холандија, Немачка, Пољска, Америка и друге земље.

1941

Други светски рат уништио је пословање Аеропута: пилоти и летелице мобилисани су у ратну авијацију, а током бомбардовања Београда, флота Аеропута тешко је настрадала.

1942

Окупационе власти забрањују рад Аеропута.

Оснивање ЈАТ-а и раст флоте

1947

Традицију Аеропута наставља Југословенски аеротранспорт (ЈАТ). У априлу полећу авиони на првим послератним линијама новоосноване компаније. Флоту ЈАТ-а у почетку су чинили два авиона C-47 претворена у DC-3 и два "junkersa" JU-52. Прве редовне линије биле су југословенске, Београд-Загреб-Љубљана и Загреб-Сарајево, као и међународна линија Београд-Праг-Варшава.

Ера млазне авијације и експанзија

1963

Прва "каравела" слеће на аеродром у Београду, чиме почиње ера млазне авијације у Југославији. У наредном периоду из флоте се повлаче последњи ветерани клипне флоте DC-3 и "конвери".

1967

ЈАТ покреће сопствени кетеринг који ће касније користити и Air France.

1969

Први DC-9 придружује се ЈАТ-овој флоти, а ускоро и први B-707.

Почетак златног доба

1971

ЈАТ постаје чланица Удружења европских ваздухопловних превозилаца (AEA).

1974

Током новембра 1974. године ЈАТ-ов Б-707 креће на пут око света рутом Београд-Бејрут-Бомбај-Сингапур-Токио-Хонолулу-Лос Анђелес-Лондон-Београд.

1978

У ЈАТ-ову флоту стиже "Daglas DC-10-30" (DC-10), први широкотрупни авион. Из Београда се од тада директно летело у Чикаго, Торонто, Њујорк, Лос Анђелес, Сингапур, Куала Лумпур, Пекинг, Сиднеј и Мелбурн.

ЈАТ је више од летења!

1985

ЈАТ је био прва авио-компанија у Европи која је купила у то време најсавременије, а касније најпродаваније летилице типа "Boeing 737-300" (B737-300).

1987

Према IATA и АЕА листама највећих авио-превозника, ЈАТ заузима 31. место у свету, односно 10. место у Европи. Крајем златних осамдесетих ЈАТ је повезивао Југославију са 61 светском дестинацијом на пет континената. Годишње је превозио више од пет милиона путника и 46 хиљада тона робе посредством флоте од 36 авиона.

Рат и криза ЈАТ-а

1990

Почетком деведесетих година прошлог века започиње најтежи период после Другог светског рата у историји бивше Југославије. Довео је до рата, распада земље и санкција, којима је прво и најтеже била погођена управо национална авио-компанија.

1992

ЈАТ последњи пут лети за Њујорк у мају, јер само два дана касније САД уводе ембарго на ваздушни саобраћај са Југославијом. Непосредно затим Уједињене нације уводе економске санкције, а ЈАТ у јуну уводи аутобуске линије за Будимпешту и Темишвар.

Јат Airways и потрага за стратешким партнером

2003

После 56 година пословања, Југословенски аеротранспорт трансформише се у JAT Airways.

2005

JAT Airways био је један од првих авио-превозника који је 2005. године добио IATA сертификат о безбедности.

2006

Први пут после 15 година, национална авио-компанија завршава пословну годину са позитивним резултатом. Ипак, у наредним годинама JAT Airways покушава да пронађе стратешког партнера како би себи обезбедио будућност.

Стратешко партнерство и ново поглавље

2013

1. августа, национални авио-превозник Уједињених Арапских Емирата Etihad Airways, JAT Airways и Влада Републике Србије објављују стратешко партнерство. Etihad Airways купује 49 одсто удела у JAT Airways-u, а JAT Airways постаје Ер Србија. Etihad и Влада Републике Србије обавезали су се да уложе по 40 милиона америчких долара, као и да обезбеде додатна средства у максималном износу од по 60 милиона долара. У октобру обављамо први лет за Абу Даби.

2014

За мање од годину дана од оснивања уводимо укупно 10 авиона типа Airbus у наше јато - осам летелица типа А319 и две летелице типа А320. Први пут у дугој историји, нашим авионима почињу да управљају жене.

2016

У јуну Ер Србија уводи историјски, трансатлантски лет између Београда и Њујорка, чиме је поново успостављена директна веза између Србије и Сједињених Држава после 24 године.

2020

На основу уговора између Министарства привреде Владе Републике Србије и Ер Србије, извршена је докапитализација српске националне авио-компаније, при чему је Република Србија повећала свој власнички удео у Ер Србији са досадашњих 51 на 82 одсто, док је удео Етихад ервејза умањен са 49 на 18 одсто. Увећање основног капитала Друштва, предузето је у циљу отклањања поремећаја у привреди проузрокованих пандемијом заразне болести COVID-19.

2022

У децембру уводимо други широкотрупни авион у нашу флоту и успостављамо директну везу између Србије и Народне Републике Кине, летовима на линији Београд-Тјенђин.

2023

У мају Ер Србија успоставља директне летове између Београда и Чикага после више од 30 година паузе и тако наставља да шири своје пословање на тржишту Сједињених Америчких Држава.

Република Србија постаје власник 100 одсто акција српске националне авио-компаније.

2024
 

У септембру покрећемо директне летове између Београда и Гуангџоуа. То је друга дестинација Ер Србије у Народној Републици Кини.
 

У октобру проширујемо флоту трећим широкотрупним авионом типа ербас А330-200, који лети у дуголинијском саобраћају до дестинација у Северној Америци и Кини.