Guangdžou - šta posetiti u gradu tradicije i budućnosti

Autorka teksta: Mirjana Vlaisavljević, Air Serbia

Er Srbija od 30. septembra 2024. godine leti direktno između Beograda i grada Guangdžou u Narodnoj Republici Kini. Taj, po broju stanovnika, treći po veličini grad u Kini trenutno je dom za nešto više od 18 miliona ljudi. O Guangdžou mnogo toga možete saznati guglanjem, ali ono najvažnije saznaćete tek kada u tom gradu provedete nekoliko dana. Imali smo priliku da jednu nedelju provedemo u južnom delu Kine. Tih sedam dana pružili su nam nezaboravno iskustvo i naučili nas da u Kini možete da se osećate kao kod kuće i da vidite mnogo toga, ali je veoma važno da se unapred dobro informišete i sve detaljno isplanirate.

Naša priprema započela je još u Beogradu. Istražili smo glavne turističke tačke, obeležili u gugl mapama ono što želimo da obiđemo i skinuli alternativne mape za svaki slučaj. Instalirali smo Alipay aplikaciju, dodali u nju platne kartice, uneli podatke iz pasoša i kupili vozne karte do svih gradova južne Kine koje smo planirali da posetimo.

Iz Beograda smo krenuli jednog ponedeljka, 20 minuta iza ponoći letom JU988. Posle jedanaest sati, stigli smo na međunarodni aerodrom Guangzhou Baiyun. Iako veliki, aerodrom je bio lak za snalaženje, baš kao i sama procedura ulaska u zemlju. Građanima Srbije nije potrebna viza za Kinu, ali smo u avionu od posade dobili formular koji je trebalo popuniti i predati graničnoj policiji uz pasoš.

U Guangdžou smo stigli oko 19 časova po lokalnom vremenu i naša je odluka bila od aerodroma do hotela idemo taksijem koji smo lako pronašli ispred aerodromske zgrade. Da biste se sporazumeli sa taksistima koji najčešće ne znaju engleski jezik dobro je da kod sebe imate tačnu adresu hotela na kineskom. Kako je naš hotel bio u jednoj od centralnih oblasti Guangdžoua, u tim ranim večernjim satima do njega nam je trebalo oko 30 minuta vožnje kolima.

U upoznavanje grada krenuli smo sutradan i to od Cultural parka. Odatle, nakon desetak minuta lagane šetnje, stižemo u pešačku zonu Shangxiajiu Commercial. Šta je Knez Mihajlova u Beogradu, to je ova ulica u Guangdžou. Čuveni internacionalni restorani tu su tik uz tezge sa tradicionalnim kineskim jelima, a prodavnice svetski poznatih brendova prepliću se sa radnjama mešovite robe nepoznatih proizvođača. Svega ima i za svačiji džep. Snagom volje odoleli smo naletu boja i mirisa i nastavili šetnju ka starom obrazovnom hramu koji nosi ime Chen Clan Ancestral Hall. Na našu žalost hram je u trenutku kada smo došli bio zatvoren za ulaz, ali nas je njegova spoljašnjost očarala.

Put nas dalje vodi ka delu grada Liwan, koji krasi fantastični Li Wan Hu park. Tradicionalni kineski ambijent i jezera prepuna procvetalih lokvanja čine park tačkom na koju želite da se vratite svakog dana. Iskoristili smo priliku da posetimo i Liwan muzej i tako osetili duh Guangdžoua iz nekih prošlih vremena.

Veče nas je zateklo ispred kuće Brusa Lija. Kvart u kome se kuća nalazi izuzetno je živ i prepun zanimljivosti kojih nema na gugl mapi, što je zaista velika šteta jer se lako može desiti da ih propustite, a nezaboravne su. Tu je i Tik-Tok atrakcija, most osvetljen tako da odrazom u vodi oslikava polumesec. Magično mesto koje vrvi od turista. Svi oni žele da za sebe ukradu bar jedan trenutak uz most i zabeleže fotografiju za uspomenu. I mi smo.

Biti u Guangdžou, a ne posetiti bar neki od brojnih hramova bila bi velika šteta. Mi smo se opredelili za dva hrama smeštena u Yuexiu kvartu. Svesni da Six Banyan hram radi do 17 časova najpre smo se tamo uputili. Nismo pogrešili, jer to sveto mesto kod posetilaca budi potrebu da se bar na trenutak umire. Slično je i sa hramom Dafo Sushige, koji je paradoksalno okružen velikim brojem tržnih centara i svetlećih reklama. Otvoren od 17 časova, Dafo Sushige hram pruža priliku da se na kratko sklonite iz užurbane vreve višemilionskog grada i upoznate sa nekom od budističkih praksi koje se tu sprovode. Ako ste voleli Mulan, volećete i Dafo hram i nadaćete se, baš kao i mi, da će neki od zmajeva sa krova baš tu pred vama oživeti i pretvoriti se u čuvenog MuŠua. Nismo bili te sreće, ali nemojte dopustiti da vas naše iskustvo obeshrabri.

Veče u Guangdžou je najbolje provesti na trgu Huacheng. Iako je ceo trg okružen visokim neboderima, sa njega se pruža fantastični pogled na Canton toranj. Imamo stotine fotografija, ali ni jedna ne može tako verno da prenese magiju koju smo na licu mesta doživeli. Igra svetala strateški pozicioniranih duž par stotina metara dugog trga učinila je to mesto posebnim. Videli smo ga i po danu, ali nam je noćna verzija srcu daleko draža.

Na Canton toranj popeli smo se jednog oblačnog jutra, ali nam to nije pokvarilo utisak. Sa 460 metara visine posmatrali smo Guangdžou kao na dlanu. Poseban doživljaj bila je vožnja „lopticama“ po rubu zgrade. Kad kročite u lopticu čini vam se da ste na krovu sveta i da rukom možete dohvatiti avione koji neprekidno nadleću grad. Čak i oni koji se boje visine kažu da je to bio nezaboravan doživljaj koji bi ponovo rado iskusili.

Pred kraj našeg boravka u Guangdžou posetili smo ostrvo Shamian, smešteno u srcu grada. Da nema čuvenih crvenih kineskih lampiona okačenih po drveću i muzičara amatera koji svakodnevno uživo izvode tradicionalnu muziku gotovo da ne biste znali da ste u Kini.  Shamian arhitekturom odskače od ostatka grada i u najvećoj meri liči na Evropu. Taj čudesan spoj različitosti čini ostrvo jednom od „must see“ tačaka u Guangdžou.

Kako bismo vam ostavili prostora za istraživanje Guangdžoua, ovde ćemo staviti tačku. Namera ovog putopisa je da vas motiviše da i sami krenete put grada na Bisernoj reci. Razloga za to je tačno toliko koliko i stanovnika Guangdžoua, a tri dodatna razloga (ukoliko su dodatni razlozi uopšte potrebni) zovu se Hong Kong, Šenžen i Makao i nalaze se na oko stotinu kilometara udaljenosti, odnosno malo više od sat vremena vožnje udobnim brzim vozovima.

Srećan put!